Како препознати и сузбити купусног мољца?

Масовни напад гусјеница купусног мољца може нанијети огромне штете, чак у толикој мјери да остану само главни нерви листова угрожене биљке.

С промјеном климе, то јест дугим периодима сушног љета и високим температурама, штеточине које су до недавно биле карактеритичне искључиво за медитеранске предјеле све су присутније и у нашим крајевима наносећи огромне штете узгајаним културама. Једна од њих је купусни мољац (Плутеллама цулипеннис). То је најчешћа и најпроблематичнија штеточина купуса, а купусни мољац напада и друге биљке из рода купусњача као што су: брокула, карфиол и кељ. Међутим, ова штеточина се неријетко среће и на уљаној репици, има кратак животни вијек, али се упркос томе брзо размножава и посједује способност да прелети велике удаљености.

5-7 генерација годишње

Купусни мољац развија 5-7 генерација годишње, а у повољним увјетима и више. Овај инсект је присутан током читаве вегетације узгајане културе, при чему сушни периоди, са високим температурама, врло погодују масовнијој појави и већем броју генерација. Штеточина презимљава у фази лутке, бијеле боје и врло лако уочљиве, дужине око 10 мм, док трансформација у имаго почиње крајем априла. Одмах након тога почиње се хранити, летити и парити.

Женка годишње положи око 300 јаја

Одрастао лептир је смеђесив са смеђежутим нијансама на крилима. Дуг је око 9 мм и лако је уочљив око купусишта. Распон крила му је око 15 милиметара што му омогућава да прелети велике удаљености у потрази за храном и мјестом за полагање јаја. Женка полаже ситна овална јаја (2-4 комада) дуж главног нерва на наличју листа. Она су жута, али временом позелене. Током живота свака женка положи око 300 јаја. Након 14 дана из јаја се легу гусјенице (ларве) карактеристично зелене боје, са нешто тамнијом главом. Могу досећи дужину и до 12мм. Активне су током цијелог дана, а за двије седмице ларва се трансформира у лутку, а 14 дана након тога у одраслу јединку (имаго).

Највећи губици на стају у фази цвјетања и формирања главица

Масовни напад гусјеница купусног мољца може нанијети огромне штете, чак у толикој мјери да остану само главни нерви листова угрожене биљке. Највећи губици на стају у фази цветања и формирања главица јер их они прљају својим изметом. Одрасла јединка не чини велике штете у директном смислу. Штете праве гусјенице које се хране ткивима листа између епидермиса правећи мине. Онда изгризају доњи слој епидермиса, а временом пропада и горњи слој, те настају рупе на листу, а највеће штете праве касније генерације на касним сортама купуса.

Заштитне третмане почети чим се примијети присуство гусјеница

Дипломирани инжењер заштите биља Лидија Вуловић, наглашава да уколико се установи да на једној биљци постоји више од једне гусјенице купусног мољца, што представља праг штетности, треба одмах реагирати ради сузбијања споменуте штеточине. Редовни мониторинг, уз познавање биологије инсеката и утврђен фенолошки модел развојних стадија инсеката омогућава правовремену и ефикасну примјену пестицида, уз обавезно поштовање каренце. За кемијске третмане могу се користити регистрирани препарати са активним материјама:

  • есфенвалерат (Суми­Алфа 5 ЕW) 0,15-0,2 л/ха;
  • так­флувалинат (Маврик ЕW) 0,3 л/ха;
  • ламбда­цихалотрин (Ламбдеx 5 ЦС, Козак, Ламбада) 0,2–0,3 л/ха;
  • бифентрин (Талстар 10 ЕЦ, Фобос ЕЦ)
  • хлорантранилипрол (Цораген) 0,14–0,2 л/ха

Од непестицидних мјера примијењивати све расположиве агротехничке мјере, а првенствено дубоко орање и плодоред.

(АгроКлуб)

Обавјештења
Обавијести ме о
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments