Плијесан у оваквим балама се не појављује. Због велике сабијености хране у преси нема заосталог кисика. На тржишту постоје разни типови фолије од такозваног ‘дјевичанског’ материјала; различите дебљине, висине и дужине. Фолије су јаке и еластичне и што је најважније, могу се рециклирати и касније користити за омотавање палета и слично.
Због недостатка свјеже хране зими, сточари љети припремају травну масу за хладније дане. Пољопривредници су дуго година балиркама припремали мале четвртасте бале сијена, које би потом на приколицама одлагали у складишта. Такав систем се полако напушта и прелази на, већ утемељену на западним фармама – технологију ваљкастих бала омотаних фолијом.
“На округле бале смо прешли јер више нисмо имали радне снаге. До 15.000 малих бала смо пакирали у сезони, али више нисмо имали кога да нам помаже око купљења. Са округлим балама почели смо прије седам година, а посљедње двије године користимо фолију. Био сам задовољан округлим балама и док нисмо прешли на фолију јер се дјетелина не круни, мала преса све исјече, сада све завијамо у фолију и сваки листић стоји, тако и са сијеном и дјетелином”, каже Рајко Луцић, млади ратар и сточар из Орашца из сусједне Србије.
Бале омотане у фолију најбоље за мања газдинства
Постоји више роло балирки и увијача ваљкастих бала у мрежу или фолију, доступне на нашем тржишту, а њихова примјена на нашим њивама је све учесталија. Препоручује се да пољопривредници два сата након балирања омотају бале фолијом, јер након тога постоји могућност да се бала деформира и да у њој почне процес ферментације који може наштетити силажи. Када се омота фолијом, бала ферментира у свом соку, без присуства зрака, тако може дуго стајати, а када се отвори зелена маса мирише на свјежу. Технологија припреме бала омотаних у фолију најбоља је за мања газдинства, која годишње могу произвести до 500 бала.
До сада смо избалирали око 180 бала сијена, а сламе буде око 70-80 бала. Њима хранимо 16 крава и јуница и 25 оваца. Плијесни нема, кажу да треба бити 70 посто сирове масе, 30 посто сухе, јер не ваља кад је више од тога сирово”, објашњава Луцић.
Бале без плијесни, а фолије се могу користити и касније
Плијесан у оваквим балама се не појављује. Због велике сабијености хране у преси, нема заосталог кисика. На тржишту постоје разни типови фолије од такозваног ‘дјевичанског’ материјала; различите дебљине, висине и дужине. Фолије су јаке и еластичне и што је најважније, могу се рециклирати и касније користити за омотавање палета и слично.
Бале траве, сијена, дјетелине и сламе омотавају се са најмање шест слојева фолије, док кукурзна силажа, репин резанац или мљевено зрно кукуруза са осам слојева.
“Строј за омотавање треба направити 16 кругова, осам са једне стране, осам са друге, да би бала била омотана 100 посто. Омотавамо сијено и дјетелину, а слама се може омотати и оставити напољу, али пошто је суха, не мора се омотавати са пуно слојева. Користио сам прије неке друге тање фолије, које нису отпорне на високу температуру и пуцале су, док ове што сада имам, отпорне су на сунце и на глодаре, а баш такве сам тражио”, објашњава Рајко.
Бале са фолијом могу се чувати чак и на отвореном
С обзиром на то да све раде стројеви, нема потребе за радном снагом, а складиштити и транспортирати је врло лако. Овако спремљена зимско храна може се одложитии било гдје, а Луцићи бале без фолије чувају у покривеном складишту, а оне са фолијом, без страха од временских неприлика или глодара, на отвореном.
(АгроКлуб)
