Траве добар извор хранива, али опрезно – могуће је тровање

Храњиве материје које садрже траве обезбјеђују довољне количине хранива које, углавном, задовољавају потребе животиња током једногодишњег животног циклуса.

Биљне врсте из породице трава су, према ријечима дипломиране инжењерк пољопривреде Kосовке Јакшић, најважније у исхрани људи и домаћих животиња. Уз многе дивље форме у ту групу спадају и питоме биљне врсте, а оне се користе за испашу стоке, кошење или конзервисање. Ту убрајамо и све врсте житарица.

Kао храна за домаће животиње, траве имају различите предности. Већина биљних врста из те породице су веома укусне за исхрану домаћих животиња, под условом да нису зреле.

Траве способне да расту у различитим климатским условима

Траве представљају многе биљне врсте које имају способност да расту у различитим климатским условима. Јакшићева објашњава да храњиве материје које садрже траве, обезбјеђују довољне количине хранива које, углавном, задовољавају потребе животиња током једногодишњег животног циклуса, наравно уколико се припреме одговарајуће количине и за зимски период исхране.

Опрез при испаши стоке – које биљке избјегавати

Протеини трава обично имају висок садржај аргинина

Поједине врсте трава за вријеме ране фазе раста садрже велике количине воде и вишак протеина и укупног азота (N) за исхрану преживара, чија исхрана таквим биљкама може да доведе до пролива (дијареје), а због малог садржаја суве материје је тешко обезбиједити конзумирање довољних количина енергије. Протеини трава обично имају висок садржај аргинина, а посједују и знатне количине глутаминске киселине и лизина. Уколико је паша ђубрена азотним ђубривима, када је сумпор дефицитаран, тада је велика вјеројатност за појаву високог нивоа НПН у форми нитрата, аминокиселина и амида, као и релативног дефицита у аминокиселинама које садрже сумпор.

Исхрана травама с високим нивоом нитрата може изазвати угибање код преживара

Симптоми тровања се могу јавити када је ниво нитратног азота око 0,07% у сувој материји, а количина од 0,22% може бити фатална за преживаре. Ипак, уколико се преживари дуготрајном исхраном привикну на траве са високим нивоом нитрата, појава симптома тровања је мање вјеројатна, пошто су микроорганизми румена код таквих животиња способни да редукују нитрате у амонијак, који се може добро искористити.

Прољевак и мразовац – биљке опасне за говеда

Траве имају знатно мање протеина од махунарки

Садржај протеина у травама у односу на махунарке (легуминозе) је нижи, нарочито код зрелих биљака. Kада је ријеч о младим травама Kосовка Јакшић истиче да је сварљивост енергије висока, али нагло опада са старењем биљака. Зреле биљке, а нарочито оне испране кишом, имају низак садржај сварљиве енергије и протеина, растворљивих угљикохидрата, каротина и неких минерала. Зато такве биљке не могу да задовоље потребе животиња, чак и када су потребе животиња ниске.

Биодоступност минералних елемената присутних у биљкама варира

Садржај минералних елемената у травама показује значајна варирања, а у зависности од биљне врсте и ђубрења земљишта. Траве обично садрже одговарајуће количине калцијума (Ca), магнезијума (Mg) и калијума (K), док се садржај фосфора (P) налази на граници потреба животиња или је у дефициту. Садржај микроелемената, такође, показује велика колебања. Биодоступност минералних елемената присутних у биљкама показује велике варијације. Фактори као што је фаза вегетације биљака и концентрација специфичних елемената у земљишту, као и њихова доступност биљкама, могу да утичу на биодоступност у организму животиња.

(АгроКлуб)

Обавјештења
Обавијести ме о
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments