Министри пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Србије Борис Пашалић и Бранислав Недимовић договорили су данас заједнички пројекат аутоматске противградне заштите вриједан милион евра који ће бити реализован на подручју Српске од Милића до Гацка.
Пашалић је након састанка најавио да ће на овом простору бити постављено 25 до 30 аутоматских противградних станица које ће из Републике Српске бранити простор у Србији уз ријеку Дрину, гдје пољопривредници годинама трпе велику штету на производњи од невремена.
– Република Српска је у посљедње вријеме уложила много новца у систем противградне заштите. То је важно, јер смо због климатских промјена у посљедњих 10 година имали само двије нормалне по питању климе. Невријеме у дио Србије уз Дрину увијек долази са запада, односно са наше стране у Републици Српској – навео је Пашалић.
Он је најавио да ће Република Српска и Србија ускоро заједно кренути у ову инвестицију и да ће том пројекту бити дат приоритет.
Пашалић је оцијенио да је Република Српска у неким областима искорачила са боље уређеним сегментима, али да је Србија та која може бити примјер Републици Српској и најавио интензивирање досадашње добре сарадње.
Министар Недимовић је након састанка похвалио сарадњу ова два министарства и њихов рад на заједничким пројектима.
– Све што су договориле владе Србије и Републике Српске и предсједник Александар Вучић и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик ми ћемо настојати да реализујемо – поручио је Недимовић.
Према његовим ријечима, најважнији данашњи договор о заједничком пројекту аутоматске противградне заштите доноси директну корист пољопривредним произвођачима у Србији, поготово онима који живе уз ријеку Дрину, гдје је посљедњих година било и највише штете од невремена.
– Простор од Милића до Гацка бранићемо са 25 до 30 станица – најавио је Недимовић.
Он је навео да је ограничавајуће у овој области што већ 30 година не постоји никакав споразум између БиХ и Србије о начину управљања противградним ракетама, а данас је договорено како да то буде ријешено према постојећим регулативама и како да се наступи према институцијама БиХ да би се споразум коначно постигао, што једно друго не искључује.
– Влада Србије ће помоћи Влади Републике Српске да спроведе овај систем, чија је вредност око милион евра, а добро је што је институција која се у Републици Српској бави противградном заштитом на таквом нивоу оспособљености да све може лако да се синхронизује – истакао је Недимовић.
Он је додао да је ријеч о пројекту за 2020. годину, а споразум о његовој реализацији биће потписан најкасније за мјесец дана.
– Ово је пројекат заједничке сарадње, јер Република Српска на том простору није имала потребе за противградном заштитом због своје пољопривредне производње, осим што брани нас, јер пољопривредна производња не може да познаје границе – истакао је Недимовић.
Према његовим ријечима, Србија ће од Републике Српске преузети и добар модел функционисања у области шума, како да се извози што мање трупаца и да се што више трупаца претвори у полупроизводе или финалне производе, како би то имало утицаја на бруто друштвени производ.
– У Републици Српској је невероватно учешће прерађивачке индустрије у шумарству у бруто друштвеном производу, а корак напред направљен је пре три године са решењем да не може да купи трупац ко како хоће, само онај ко запошљава људе и производи полупроизвод или финални производ у дрвној индустрији – навео је Недимовић.
Он је најавио да ће и Србија помоћи Републици Српској да се отвори представништво сертификационе куће за органску пољопривредну производњу, како би побољшали њен развој на том подручју.
– Процес трансфера знања мора да буде континуиран – закључио је Недимовић и додао да Србија највише прехрамбених производа извози у Републику Српску и БиХ.
Састанак министара одржан је у Градској кући Сремске Митровице.
У делегацији Републике Српске били су и помоћник министра за шумарство и ловство Горан Зубић, директор Агенције за аграрна плаћања Саво Минић, те директор “Противградне превентиве” Тихомир Дејановић.
У делегацији Србије били су и државни секретар Жељко Радошевић, помоћник министра Ненад Катанић, директор Управе за ветерину Емина Милакара, директор Управе за аграрна плаћања Биљана Петровић, директор Управе за шуме Саша Стаматовић, те директор Управе за биље Небојша Милосављевић.
