Савез удружења пољопривредних произвођача Унско-санског кантона упозорио је да огромне површине пољопривредног земљишта, које је некад било власништво земљорадничких задруга, леже неискориштене и пропадају умјесто да се обрађују.
Према ријечима Хусеина Селимовића, предсједника овог савеза, то земљиште се још налази у власништву задруга и поред тога што су оне у међувремену економски пропале и практично више не постоје.
“Ово земљиште данас нема титулара власника, а законом није уређено како се може ставити у функцију пољопривредне производње. Због тога је потребно што прије донијети законе како би се одредило како управљати и господарити тим земљиштем, јер се ради о великим површинама”, каже Селимовић.
Начелник општине Босанска Kрупа Армин Халитовић каже како се у власништву ЗЗ “Остружница”, која је већ дуго у поступку ликвидације, налазе велике површине обрадивог земљишта.
“Оно се не користи и не обрађује, јер за то нема законског основа. Ми смо као локална заједница спремни да се укључимо у рјешавање тог проблема, али је потребно донијети законе на федералном и кантоналном нивоу”, каже Халитовић.
Према ријечима Селимовића, слична ситуација је и у другим локалним заједницама на подручју УСK, због чега ће Савез локалних удружења пољопривредника ускоро иницирати да се донесу законски прописи који ће третирати ову проблематику. Он је истакао како ће се тражити и да се новим законом о пољопривредном земљишту УСK предвиди опорезивање власника запуштених пољопривредних површина јер се огромне површине квалитетног пољопривредног земљишта у овом кантону не обрађују, а њихови власници не желе да га изнајме или продају пољопривредним произвођачима.
“Мислим да бисмо увођењем пореза на запуштено земљиште мотивисали власнике да га ставе у функцију пољопривредног развоја, од чега би на крају сви имали користи”, рекао је Селимовић.
Додаје како би се свим овим активностима дошло до укрупњавања земљишних посједа, што би створило претпоставке за интензивнији развој аграрног сектора.
Према процјенама, на подручју Унско-санског кантона постоји преко 195.000 хектара обрадивог пољопривредног земљишта. Од тога, 70 посто је у приватном власништву, док преосталих 30% отпада на земљиште које је државна својина.
(Капитал)
