Фармери у РС ће смјети производити ГМО соју?

У Републици Српској у плану су измјене Закона о генетски модификованим организмима којима се дозвољава промет генетски модификоване соје и њених производа за животињску исхрану.

Kако се наводи у образложењу Нацрта закона, који ће се пред посланицима Народне скупштине Републике Српске наћи на наредној сједници, промет ће се одвијати у строго контролисаним условима уз претходно прибављено одобрење ресорног министарства.

Тако је онај који ставља у промет ГМО соју дужан да успостави систем сљедивости и поступке на основу којих се могу идентификовати субјекти од којих набавља, односно којима је испоручио генетски модификовану соју и производе од генетски модификоване соје.

Пет година мора водити евиденцију која омогућава праћење и идентификацију оних од којих је набављена или којима је испоручена генетски модификована соја и производи од генетски модификоване соје.

“Субјекат који ставља у промет генетски модификовану соју и производе од генетски модификоване соје одговоран је за штету нанесену људима, имовини и животној средини, која настане њеним стављањем у промет”, стоји у Нацрту закона.

Поступак за стављање у промет соје се покреће подношењем захтјева Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, а ако су испуњени сви услови, министар доноси одобрење.

Министарство води регистар издатих одобрења за стављање у промет генетски модификоване соје и производа од генетски модификоване соје.

“Примјена овог закона ће омогућити потрошачима да изврше избор у вези с храном за животиње коју употребљавају за њихову исхрану, а то се посебно односи на генетски модификовану храну, која ће, уколико прође веома сложену процедуру процјене ризика и одобравања у Европској унији, према одредбама овог закона морати бити јасно обиљежена, тако да ће потрошачи моћи да заштите своје основно право на избор, тј. моћи ће да сами доносе одлуку да ли желе или не желе да купују храну за животиње која садржи генетски модификоване организме”, наводи се у образложењу закона.

Стојан Маринковић, пољопривредник и предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, мишљења је да је релативно кратак период употребе ГМО усјева и култура да би се могло доћи до закључка какве су посљедице по коначног конзумента и човјека.

Kаже како су поједини хербициди који се користе код узгоја ГМО културе опаснији од самог производа.

“На примјер познато је да су остаци глифосата, хербицида који се користи у заштити ГМО соје против корова, извор канцерогених обољења за конзумента”, каже Маринковић.

Према његовим ријечима, у исхрани животиња се годинама користе генетски модификовани организми те да је то готово немогуће контролисати.

“Добар дио ГМО соје из увоза долази до наших животиња кроз смјесе и друге производе, а ми на то не можемо утицати. Оно што је апсурдно је да је дозвољен промет соје, а да није дозвољена њена производња”, закључио је Маринковић.

(НН)

Обавјештења
Обавијести ме о
0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments

Please disable your adblocker or whitelist this site!