Како ствари стоје, малинарству у БиХ пријети пропаст и многи произвођачи гасе своју производњу, а како сами кажу, стање у малинарству је све горе из године у годину.
“Малинарство у РС и цијелој БиХ је пред гашењем, ако није већ и угашено. Конкретно, у мом удружењу је 50 одсто људи уништило засаде, а стање није пуно боље ни у удружењима у ФБиХ”, рекао је Александар Станић, предсједник Удружења “Малинар” из Котор Вароша, и додао да је откупна цијена малине 1,3 КМ с тим да је, како каже, прва класа малине марку и по.
Према његовим ријечима, малинари би били задовољни цијеном од три КМ, па чак би и цијена од 2,5 КМ била “покривање” трошкова, а све испод тога је, истиче, велики минус.
Мухамед Кеврић, произвођач малина из Челића код Тузле, казао је да је прекинуо брати своје малине и оставио да их, како каже, “бере народ”.
“Имао сам два дунума малине, прошле године сам дунум почупао, а и тај дунум што ми је остао ћу почупати, јер немам ништа од тог, никаквог рачуна више немам”, рекао је Кеврић те додао да је откупна цијена која је њему понуђена марку и 20 фенинга за килограм малине.
Тузла
Емир Гачевић, предсједник Удружења малинара Тузланског кантона, казао је да је откупна цијена малине катастрофална и да се она креће око 1,3 КМ.
“Сматрам да оваква цијена води малинарство у пропаст. Регистрован сам произвођач јагодичастог воћа, али какво је стање, сада ћу све то одјавити. Недавно ми је комшија рекао да ће престати да се бави малинарством, јер нема никаквог рачуна”, рекао је Гачевић.
Нагласио је да би задовољавајућа цијена малине била 2,5 КМ, јер, како каже, производња малинаре кошта око двије КМ, тако да би зарада, појашњава, требало да буде барем пола марке.
“Све испод 2,5 КМ је пропаст и малинари никаквог рачуна од тог немају”, истиче Гачевић.
Братунац
Иван Стојановић, произвођач малина из Братунца, рекао је да су ове године и цијена и квалитет малине лоши.
“Неке хладњаче су већ изашле са цијеном од 1,2 КМ до 1,5 КМ, што је ван сваке памети, јер цијена производње једног килограма малине је 1,8 КМ. Овом цијеном нису покривени ни трошкови производње, а поготово ове године, када је малина подбацила”, нагласио је Стојановић и додао да се производња овог воћа из године у годину смањује, умјесто да се повећава.
“Производња малине се доста смањује, не гаси се баш у потпуности, него се знатно смањују површине на ниво неког породичног бизниса. Производња купина поготово се смањује и гаси, јер људи немају никаквог рачуна”, истиче Стојановић.
Казао је да је понуђена цијена купине 0,50 фенинга, а да 0,40 фенинга кошта само берба.
“Један произвођач којег познајем је повадио преко 15 дунума малине, тако да је евидентно да се производња знатно смањује и да је из године у годину све горе”, наглашава Стојановић.
Витаминка
Жарко Микић, директор предузећа “Витаминка” а.д. Бањалука, казао је да могућност извоза малине постоји, али да је неопходна боља организација.
“За узгој малине треба се одлучити оног момента када ријешите проблем тржишта. Наши људи су лаковјерни и увијек помисле да ће лакше ријешити онај дио посла који је тежи, а нажалост, увијек је теже продати него произвести. На властитом примјеру смо се увјерили да наша цијена оде три пута док дође до потрошача”, упозорава Микић.
