Награде потврда успјешног рада Пољопривредног института РС

Пољопривредни институт Републике Српске у Бањалуци једина је научноистраживачка институција у Републици Српској и БиХ која се бави оплемењивањем и стварањем нових сорти и хибрида гајених биљака прилагођених агроеколошким условима Републике Српске и БиХ.

Досад је у Институту створено 14 сорти озиме пшенице, двије сорте озимих тритикала, двије сорте озимог јечма, по једна сорта озиме ражи и зоби, девет хибрида кукуруза, четири сорте соје и више сорти различитих врста крмног биља и повртарских биљака.

Према ријечима директора Института Војислава Тркуље, наведене сорте и хибриди су основна претпоставка организовања властите сјеменске производње у Републици Српској и смањења увоза сјемена страних сорти, а тиме и умањење одлива новца.

За остварене резултате у научноистраживачком и оплемењивачком раду из области пољопривреде, истиче он, Институт је у добио већи број награда и признања и постао препознатљив у ширем региону.

“У Институту се и даље улаже много рада и финансијских средстава у процес селекције и оплемењивања разних врста пољопривредних биљака. Као резултат научноистраживачког рада селекционера Института сортној комисији за признавање сорти и хибрида пољопривредног биља тренутно је пријављено шест нових креација, које ће, уколико буду признате, значајно допунити тренутни производни портфолио Института, уз напомену да нова призната сорта или хибрид пољопривредних биљака има статус међународно признатог патента”, истиче Тркуља.

Према његовим ријечима, тренутно се у Институту сјемена разних врста пољопривредних биљака производе на укупној површини око 250 ха. Годишња производња сјемена стрних жита премашује 400 тона, сјеменског кукуруза око 100 тона, те сјеменске соје и сјемена крмног биља око 50 тона.

Посебан значај Институт придаје научноистраживачким дјелатностима, међу којима је посебно важна реализација научноистраживачких пројеката. У посљедње вријеме Институт је реализовао или је у току реализација преко 20 домаћих и иностарних научно-истраживачких пројеката, док је код неких завршена израда и у наредном периоду се очекује почетак њихове реализације.

“Извојио бих два капитална пројекта, и то ФАО пројекат ревитализације Центра за промоцију пољопривреде у брдско-планинском подручју у Сокоцу, вриједан 4.100.000 КМ и финансира се средствима ФАО, и пројекат под називом ‘Изградња система за наводњавање на локалитету Маглајани’ у износу од 1.700.000 КМ, који се финансира средствима Свјетске банке. Ови, као и бројни други научноистраживачки пројекти, доприносе стварању ефикаснијих услова за обављање научноистраживачких дјелатности у Институту”, наглашава Тркуља.

Пољопривредни институт располаже савременим лабораторијама за агрохемију и агроекологију, заштиту биља, сјеменарство и биотехнологију, које су основ укључивања ове установе у европске пројекте очувања животне средине и производње здравствено безбједне хране, која има отворено тржиште.

Институт има изузетно богату банку гена, у којој се налазе бројне домаће и иностране популације, линије и сорте разних врста пољопривредних биљака, које су сакупљане код нас и у иностранству у протеклих 70 година, јер се Институт овим послом бави од свог оснивања, тако да ова колекција представља право национално богатство. Ова банка гена служи као основа за оплемењивање биљака, које представља континуиран процес, у којем сваке године започиње један циклус, а други се завршава.

“За наредни период Институт има амбициозне планове с обзиром на то да нам је прихваћено неколико значајних међународних пројеката, на чијој смо припреми радили дуго, те у наредном периоду очекујемо почетак њихове реализације. Планирамо да наставимо радити на даљем опремању лабораторија и акредитацији лабораторијских метода, као и увођењу нових и савремених метода у друге области истраживања којим се Институт тренутно бави, с нагласком на увођење савремених метода селекције и оплемењивања гајених биљка, мислећи прије свега на кориштење молекуларних маркера, микросателита и других савремених метода молекуларне биологије”, рекао је Тркуља.

Тренинг центар

План нам је да у наредном периоду завршимо пројекат успоставе тренинг центра у Пољопривредном институту Републике Српске, ради чега планирамо да интензивирамо сарадњу с пољопривредним произвођачима, њиховим удружењима и пољопривредном савјетодавном службом кроз бројне активности у вези с едукацијом и трансфером знања и савремених технологија до крајњих корисника, каже Тркуља.

Подршка Владе Републике Српске

Савремено опремљен и акредитован Институт треба, између осталог, да буде и сервис пољопривредним произвођачима у смислу добијања међународно признатих сертификата за извоз разних врста домаћих пољопривредних производа. То је од посебног практичног значаја, чиме ће Институт оправдати значај у укупном развоју пољопривреде Републике Српске, те значајну подршку и одличну сарадњу с Владом Републике Српске и ресорним Министарством науке и технологије и Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, истиче Војислав Тркуља.

(Независне Новине)

7
Оставите коментар

7 Број нити коментара
0 Број одговора на коментаре
4 Број пратиоца коментара
 
Највише реакција
Највише одговора
3 Коментатори
  Обавјештења  
најновији најстарији најбоље оцјењени
Обавијести ме о
EugeneFus
Chesteraporo
RamiroDic
shopchiksween

Покупай быстро качественные товары

Лучшие товары со всей вселенной!

vikontabyday

Здравствуйте, у меня такой вопрос сколько лететь до Марса в световых годах? Текущий вопрос меня глодит потому что в СМИ прочитал, что Илон Маск хочет запустить ракету на Марс в 2050 году! Чего ожидать?

vikontabyday

Всем привет!, может кто знает сколько нужно времени чтобы долететь до Марса? Текущий вопрос меня тревожит потому что в СМИ прочитал, что Илон Маск собирается запустить ракету на Марс в 2050 году! Что теперь делать?

DivModbyday

Добрый день! Есть отличныйпост на эту тему.
Тебе повезло, я так же был заинтересован этой темой!
Нашел в в всемирной паутине реально качественный контент!
Здесь написано наиболее подробно: сколько метров до Марса!